Самостална изложба слика „Adolessence“ ауторке Наташе Каталине, отворена је у среду, 26. јула у Галерији `73 (Пожешка 83 а, Баново брдо).
Београдска публика моћи ће да погледа серију слика Adolessence, у чијем су фокусу адолесценти, деца у тескобном прелазу у одрасле људе.
Према речима историчарке уметности и ауторке текста др. Иве Суботић Красојевић, Наташа ни са серијом слика Adolessence не одустаје од чистог сликарства, у коме тематизује егзистенцијална питања и проблеме савременог света. Овог пута у фокусу њеног приватног и сликарског интересовања су адолесценти, деца у тескобном прелазу у одрасле људе. Уметница суптилно и бритко бележи тренутке и осликава амбивалентна стања и осећања, типична за овај период одрастања и сазревања и сву његову комплексност. Њени јунаци у напетом су конфликту са собом и светом, жељни самосталности, али несвесни одговорности. У потрази за задовољством, али без свести о последицама, они су освајачи слободе пуни страхова, гладни живота, али без искуства. Оно што даје посебну вредност сликама јесте амбивалентна позиција уметнице, јер она слика из угла мајке, која покушава да сагледа свет из њихових ципела, евоцирајући и сопствена сећања на овај буран период живота и одрастања. Тиме покушава да смањи јаз, а повећа разумевање са генерацијом своје деце. Иако су рађене класичним сликарским медијем, на сликама су присутни трагови дигиталне културе, иконице мобилних телефона, пречице друштвених медија, јер стварност тинејџера је њима проткана и замагљено од њих одвојена. Ово су слике младих дигиталних урођеника, уроњених дубоко у виртуелни свет у коме су сви повезани мрежама, чији језик и логика, без обзира на сав труд учења његових кодова, генерацији њихових родитеља, дигиталних имиграната, измиче. Нови медији, осим нових могућности, доносе и нове страхове. Колико лајкова и шерова бустује њихово самопоуздање и суштинско прихватање?
Наташа Каталина (1977) је уметница из Београда, која је основне и магистарске студије завршила на Факултету примењених уметности у Београду, одсек зидно сликарство. Њен магистарски рад из области мозаика изведен је у холу Дечјег културног центра Београд. Још неколико Наташиних радова оплемењују јавни културни простор Београда, као што су мозаици на стубовима испред ДКЦБ-а и мозаик у фонтани из 1903. године, у башти куће чувеног архитекте Николе Несторовића у центру града. Од пресељења у Беч 2012. године, углавном се посветила сликању портрета и савремених жанр сцена. Њена инспирација су људи, њихов свакодневни живот, однос према свету око њих и савременим изазовима, али пре свега њихов унутрашњи доживљај стварности, њен отисак на психолошкој и емоционалној равни. Њене слике су позив на саосећање и контемплацију. Класичне сликарске технике повремено комбинује са колажом и другим материјалима.
Будући да је атеље у коме ствара део културне организације Дас Wерк, која се бави приређивањем културних манифестација, Наташа редовно излаже своје радове на многобројним догађајима. Такође учествује у добротворним аукцијама, као и у колективним представљавањима у оквиру уметничких сајмова и иницијатива. 2019. године самостално је излагала у палати Хофбург у Бечу, где је представила слике на тему позиције жене у савременом друштву, под називом Bare femininity. Пре две године основала је уметничко удружење Alser Culture Ground, које има за циљ да учини видљивијом уметност стваралаца који нису део mainstream-a, пре свега оних који потичу с Балкана
Фотографије са отварања: Рајко Р. Каришић
Изложба ће трајати до 08. августа 2023. године.
