Полагањем венаца у Топчидерском парку обележена је годишњица смрти криминолога, форензичара, хуманисте и пријатеља Србије др Арчибалда Рајса.

Венце на споменик др Арчибалду Рајсу положили су у име Владе Републике Србије државни секретар МУП-а Бојан Јоцић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Града Београда заменица градоначелника Весна Видовић, делегације Министарства одбране и Војске Србије, у име Градске општине Чукарица председница Скупштине Лидија Јовановић и члан Већа Милош Јовановић, делегација Криминалистичко полицијског универзитета, Амбасаде Швајцарске Конфедерације, Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије и потомака, као и других патриотских удружења које негују сећање на борбу српског народа у Првом светском рату.

О личности и делу др Арчибалда Рајса говорила је отправница послова Амбасаде Швајцарске Конфедерације Саскија Салзнам, као и председница подружнице Друштва за неговање ослободилачких ратова Србије 1918. из Мачванског Прњавора Дара Рајачић указавши на значај форензичких истраживања Арчибалда Рајса, патриотизам и поштовање према српском народу.

И на Топчидерском гробљу на споменик др Ачибалду Рајсу су положени венци и одата почаст. Венце су положили представници Владе Републике Србије, Градске општине Чукарица, Криминалистичко-полицијског универзитета, Удружења староседелаца Чукарице „Стари Чукаричанин“, Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије и потомака, других патриотских удружења које негују сећање на борбу српског народа у Првом светском рату, као и потомак др Арчибалда Рајса Никола Гачић.

Родолф Арчибалд Рајс рођен је 1875. у немачкој покрајни Баден, а после основног и средњег образовања, одлази у Швајцарску, где стиче звање доктора хемије.

На позив срспке владе дошао је у Србију у септембру 1914. године и као криминолог истраживао злочине над српским становништвом током Првог светског рата.

Рајс је 1928. године написао политички тестамент "Чујте Срби", који је уједно и документ о времену од 1918. до 1928. године.

Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи "Шта сам видео и проживео у великим данима", а пре тога објавио је "Писма са српско-македонског фронта".

Преминуо је 8. августа 1929. године, а његово срце је, по његовој тестаментарној жељи, похрањено у капели на Кајмакчалану у Македонији.