Да ли знате да у српском језику имате преко 30.000 назива занимања и титула, а знатно мање истих тих назива у облику женског рода. Ако имамо термине психолошкиња, професорка, онда нема разлога да немамо и у терминологији реч деканка, академкиња. Језик својим творбеним потенцијалом пружа ту могућност само што се не користи у тој мери..

Докле смо стигли када је родна равноправност у Републици Србији у питању. Где смо то ми у односу на наше суседе или можда друге земље југозападног Балкана....То су биле теме трибине која је организована у Галерији 73`, у понедељак 31. маја са почетком у 18 часова.

Предавање је било на тему недавно издате књиге која носи назив Жене у језику борци или боркиње”. ауторке др Валентине Бошковић Марковић у издању Задужбине Андрејевић .

Поред ауторке на трибини су учествовале и Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности Р. Србије, професорке Зорица Мршевић, др Ана Кузмановић Јовановић и ауторка поменуте књиге. Задужбину Андрејевић представила је Татјана Андрејевић.

У музичком делу вечери наступили су ученици Музичке школе Јаковљевић и Јакша Бешовић.

Др Валентина Бошковић Марковић дипломирала је на Катедри за англистику Филолошког факултета Универзитета у Београду 2010. године, где је завршила мастер студије из области америчке књижевности 2011. године и докторске студије 2016. године. Њена докторска дисертација под називом „Дискурзивна средства за изражавање родних идеологија на примеру студентске популације у Србији“ представља њена истраживања из области језика и рода у периоду од 2010. до 2015. године. Од 2010. године започиње своју професионалну каријеру на Универзитету Сингидунум као професорка енглеског језика на основним академским студијама на Пословном факултету и студијском програму Англистика, где данас предаје како на основним, тако и на мастер студијама. Доценткиња је на Универзитету Синергија у Бијељини. Редовно учествује на домаћим и међународним конференцијама из области језика, социолингвистике, примењене лингвистике, наставе страног језика и родне равноправности. Ауторка је многобројних радова међу којима су: „Језик и род у пословној комуникацији“, „Родни стереотипи и родне разлике у језичкој употреби“, „Употреба родно осетљивог језика међу студентима и студенткињама у Србији“. Говори енглески, француски, италијански и грчки језик. Рођена је 20. августа 1986. године у Карловцу, а данас живи у Београду са супругом Богданом и ћерком Хеленом.