ГО Чукарица и ИК Дерета позивају вас на свечану доделу XX књижевне Награде за необјављени роман „Мирослав Дерета“.
Лауреат за 2025. годину је Саша Буђевац с романом „Љубави кишних сени“.
Награду ће уручити Никола Аритоновић, председник ГО Чукарица и Дијана Дерета, директор ИК Дерета, а о књизи ће говорити чланови жирија Зоран Богнар, Петар В. Арбутина и Јасмина Ахметагић.
Понедељак 1. децембар у 18:30 часова
„Галерија `73”
Пожешка 83а
Саша Буђевац (Ниш 1961) Гимназију завршио у Нишу, архитектонски факултет Универзитета у Београду дипломирао 1984. Прва дела је потписао под псеудонимом Константин Келеш (Природни закони Симе кројача, НКЦ, Ниш, 2012., 2014. друго и допуњено издање, 2019. треће издање) и Алекс Балдман (Факинг Сториз, Наис Принт, Ниш, 2014). Својим именом први пут потписује роман Зли флипер и његов шегрт (АРЕТЕ, Београд, 2016). Уследили су романи Гениза (НКЦ, Ниш 2018) и Трианглађани (НКЦ, Ниш 2020) који је преведен на руски језик 2022. Добитник је низа стручних награда и признања из архитектуре, ентеријера и дизајна.
Саша Буђевац у роману Љубави кишних сени ствара читав сплет алузија и интелектуалних конструкта на предлошку и оригиналној тематизацији књижевне у уметничке славе у савременом свету. Његов јунак је интровертни преводилац са јапанског језика и писац у покушају, жељан књижевне славе. На необичне и оригиналне начине трага за „тајном“ успеха, обликом текста и књижевним стратегијама путем којих би могао да оствари своје скривене жеље. Градећи начине „освајања славе“ свог јунака Буђевац ствара пралелне приче у комплексном књижевном универзуму. Стварајући стално нове аспекте секундарне стварности он посредно ствара алтернативне просторе књижевног текста настале на стварносним и митским предлошцима приче о два племена, објективизоване намерама и лавиринтима значења и социјалним траумама главног јунака који, у жељи за књижевном славом, свој текст, као његов преводилац, потура као кукавичије јаје светски познатом аутору. У његовој жељи и путу као светској књижевној слави додирују се велики мотив успеха и мотивација условљена властитим двојством, обликом и интензитетом жеље за славом, градећи лавиринт необичних пролаза и богаза између књижевног дела и егзистенције два уметника и медијске славе и стваралачких недоумица. Управо на таквим местима додирују се свакодневна стварност и потреба за другачијим и другим обликом постојања, за самосвојнијим гласом и интензивнијом објавом дела као накнадно конструисаног идентитета писца. У типичном Борхесовском тематизовању књижевносг бескраја Буђевац ствара нову онтологију, конструкт истине и истовремено иронијску перспективу живота, друштвеног успеха и медијске славе. Духовитост се меша са горким искуством у обликовању карикатуралних тумача књижевности и типизираних ликова (суб)културе и њене чаршијске паралеле, која се све више претвара, медијски и садржински, у естрадни нижи жанр постојања и виши жанр универзалних значења и препознавања. Може се са сигурношћу тврдити да је Саша Будјевац објединио све феноменолошке перспективе савременог света, у тој мери добро да и његов сарказам додатно даје на уверљивости и препознатљивости механизама књижевне естраде и потискивања важности дела у односу на познатост и видљивост писца и славе која је сама себи сврха.
